Експоненцијални Покретни Просек (ЕПП)

Market Analyze.

Осим простог и оптерећеног покретног просека, ЕПП или експоненцијални покретни просек је међу кључним факторима који утичу на трговање на форекс и осталим тржиштима. Како је покретни просек генерално гледано у најширој употреби приликом техничке анализе, важно је размотрити различите типове и њихов значај, и одатле и ова тема о којој је реч.

Шта је ЕПП?

Па, попут простог окретног просека, ЕПП се рачуна уз помоћ збира крајњих цена током одређених периода који се потом подели бројем тих истих периода. Узрок ове сличности је у наслову „покретни просек“, а овако се он рачуна. Међутим, овде долази до изражаја „експоненцијални“ део. За разлику од ППП-а, ЕПП се фокусира на новије резултате, уместо да их третира једнако. У основи, то значи да су задњи периоди битнији од првих (или било којих других), јер они показују правац тренда и воде га. Важност података опада како старе, то је процес који се одвија експоненцијално, па отуд и име експоненцијални покретни просек.

Зашто је битан?

Пре но што су развијени модерни рачунари, ППП је био норма кад ус се анализирале ствари попут трендова на финансијским тржиштима. Били су лаки и директни, аки су имали мане. ЕПП је, између осталог, био један од начина да се те мане исправе. Пошто је сврха била да се предвиди будућност а не да се прошлост статистички обради, има смисла да скорији резултати имају већи значај од осталих. Стога, ЕПП улази у игру. Он може предвидети будућност извесније од ППП-а.

Како ради?

Оно што издваја ЕПП је математичка формула по којој се рачуна. Без залажења у компликоване детаље, довољно је рећи да се свакој вредности додељује индекс тежине у виду процента: најновији унос добије, рецимо, 18%, онај пре њега 15%, и тако даље а да онај најстарији добије, рецимо, 3%. Проценти никад не достигну 100% јер се ток података сматра бесконачним. Међутим, додељивањем ових процената одговарајућим уносима, добићемо резултат који се разликује од оног ППП-а, који их све третира подједнако.

Закључак

Иако нема објективног начина да се утврди који просек је ефикаснији, или бољи („бољи“ је и као такав субјективни термин), ово питање се обично сведе на људе који воле једноставност и оне који сматрају да су нове и сложене ствари супериорније на дуже стазе. Компромис би налагао употребу сва три просека: на крају крајева, ако сви они наводе на исти закључак, сигурно је поузданије него било који од њих појединачно. Али опетм све од вас зависи.