Обртне валуте или фиксне валуте?

Историјски гледано,валуте су биле повезане или са златом или са реброн- или са обоје. Током Другог ѕветског рата, равне валуте су постале норма услед раста цена и све до 1970. већина валута је „флертовала“ са златом на неки начин. Данас, скоро све валуте су или обртне или фиксне, где су фиксне валуте типично везане за валуту јаче нације (која је обично обртна).

За почетак, зашто везивати валуте?

валуте
Валуте

Постоји много веома различитих разлога зашто нека земља везује своју валуту за неку другу. Уколико већи део њихових прихода долази у страној валути, рецимо еврима, дата земља ће имати практичан разлог споји своју валуту са евром, или чак да допусти да евро буде замена домаћој валути (незванично). Чување услед монетарних шокова и флуктуација тржишта је много лакше са фиксним валутама – оне су много стабилније од обртних валута. Чињеница је да Вам треба стабилна валута уколико желите да послујете на отвореном тржишту или да учините своја добра и услуге конкурентним. А држање стабилне валуте у вези са вашим највећим трговинским партнером је највећа благодат. А спајање валута није резервисано само за мале земље са малим економијама. Рецимо, Кинина валута, Јуан, се чини да прати амерички долар иако је везивање незванично. То заиста, међутим, помаже Кини да одржи своју економију, која је заснована на извозу, у успону. Са друге стране, санмо одржавање фиксног курса се може показати као великим отоком страних резерви малих земаља јер дата централна банка је приморана да тргује сопствену валуту по фиксном курсу како би задржала размену курса док се такође бори да одржи адекватну монетарну набавку.  И уколико се нешто догоди „сидру,“ фиксна валута такође ризикује пад и инфлацију.

„Само-исправљајуће“  валуте

Обртна валута има своје предности и мане такође, већина њих долази из природе отвореног тржишта. Обртне валуте се сматрају „само-исправљајућим“ иако овај термин може бити мало заваравајући. Понуда и потражња су ствари које одређују размене курса, а људи (тржиште) контролишу ово. Уколико понуда надмашује потражњу, валута у питању ће изгубити вредност, а увезена добра ће постати скупља (и обратно). Уколико је економија стабилна сама по себи, нема много потребе за прилагођавањем врдности валуте осим ако не постоји велики заокрет који прети равнотежи.

Коначна пресуда

Истини за вољу, цела подела валута на фиксне и обртне је помало сувишна јер ниједна валута никада није стварно фиксна. Њихове вредности могу, и то и раде, да се на крају мењају. То се само чешће дешава обртним валутама. А по питању тога која је боља, све се своди на појединачне земље и њихове економске интересе. Неке земље фаворизују стабилност и задржавају статус кво из потребе док друге не виде сврху у коришћењу странихвалута како би задржали нешто што не матрају неопходним.