Te\u0161ko je govoriti o deviznom kursu i forex trgovini, a ne spomenuti paritete. Na kraju krajeva, kako mo\u017eemo da govorimo o valutama ali da izostavimo njihovu vrednost? Pa ipak, ni pariteti ni devizni kursevi ne\u0107e zaustaviti pravog trgovca u svojim namerama, a ovde \u0107emo se pozabaviti ovim i drugim stvarima.<\/p>\n
![\"pariteti](\"http:\/\/choose-forex.com\/wp-content\/uploads\/2016\/04\/download.png\" "\\"pariteti")
U najkra\u0107im crtama, kada govorimo o paritetima, mislimo da je jedna jedinica valute identi\u010dna jedinici druge valute po vrednosti. Drugim re\u010dima, kada je devizni kurs u pitanju, njihova vrednost je jednaka. To bi u praksi zna\u010dilo slede\u0107e: kada bi cena valutnog para bila recimo 1.0000, onda bi taj par bio u paritetu. Dodu\u0161e, ovo je samo jedno od zna\u010denja, kada su pariteti u pitanju.<\/p>\n
Drugo zna\u010denje re\u010di pariteti, a ono je i bli\u017ee stvarnim situacijama kada je forex u pitanju, zapravo je sleng koji mo\u017eete \u010duti od dilera na forex tr\u017ei\u0161tu. Kada oni govore o paritetima, oni zapravo misle da je cena koju ste vi naveli ispravna, ta\u010dna tr\u017ei\u0161na cena. Naravno, po\u0161to je odnos vrednosti valuta vrlo retko 1 : 1, podrazumeva se da pariteti u praksi imaju neko drugo zna\u010denje, poput ovog koje je navedeno.<\/p>\n
U globalu, kada imamo re\u010d pariteti, govori se o jednakosti. Ta jednakost mo\u017ee biti postignuta u ovom kontekstu ili u onom, ali se naj\u010de\u0161\u0107e odnosi ili na zvani\u010dnu vrednost ili kada svi brokeri nude istu ponudu na berzi. Na primeru forex-a, to bi zna\u010dilo da se valute menjaju u odnosu 1 : 1. Tako\u0111e, ako svi brokeri nude identi\u010dnu ponudu, a nema najve\u0107e, najpovoljnija se naj\u010de\u0161\u0107e bira nasumi\u010dno.<\/p>\n
Svi sa ovog govornog podru\u010dja su dobili grubu lekciju kada su devizni kursevi u pitanju \u2013 lekciju koju \u017eivimo skoro \u010detvrt veka. Tako da je razumljivo ako vam ova tema deluje izli\u0161no pa \u010dak i boln. Pariteti su povezani sa ovom tematikom, pa je stoga ona neizbe\u017ena.<\/p>\n
Ako se ograni\u010dimo na forex, devizni kurs bi u naju\u017eem zna\u010denju bio odnos dve valute prilikom razmene. Drugim re\u010dima, on izra\u017eava vrednost jedne jedinice valute A u jedinici B. Ako je kurs ameri\u010dkog dolara 109,15 to u praksi zna\u010di da vam za jedan ameri\u010dki dolar treba 109 dinara i 15 para. Naravno, forex nije obi\u010dna menja\u010dnica na uglu gde imaju zasebni kupovni, prodajni i srednji kurs. Ovde je jedan kurs po tr\u017ei\u0161tu, a on se stalno menja u skladu sa ponudom i potra\u017enjom. Zasad, dovoljno je re\u0107i da postoje fiksni i promenljivi devizni kurs.<\/p>\n
![\"Devizni](\"http:\/\/choose-forex.com\/wp-content\/uploads\/2016\/04\/images.jpg\")
<\/p>\n
Pariteti mo\u017eda i ne igraju neku va\u017enu ulogu u ovom segmentu, ali fiksni kurs zna\u010di da ga je neka vlada (tj. centralna banka neke dr\u017eave) fiksirala na odre\u0111enom nivou i tu ga ve\u0161ta\u010dki odr\u017eava kao zvani\u010dni. Obi\u010dno se odre\u0111uje u odnosu na neku drugu, ja\u010du valutu kao \u0161to je evro ili dolar. Fiksni devizni kurs se odr\u017eava tako \u0161to centralna banka strate\u0161ki kupuje ili prodaje sopstvenu valutu na forex tr\u017ei\u0161tima i za to uglavnom koristi tu drugu valutu za koju je njihova valuta i vezana.<\/p>\n
Drugim re\u010dima, ako je fiksni kurs neke valute odre\u0111en u vrednosti od recimo 2 dolara po jedinici valute, to u praksi zna\u010di da \u010de centralnoj banci trebati mnogo dolara da taj kurs ve\u0161ta\u010dki i odr\u017ei. Visok nivo deviznih rezervi je apsolutno neophodan da bi se odr\u017eao fiksni kurs. Te devizne rezerve slu\u017ee da se odr\u017eava izvestan nivo sredstava na tr\u017ei\u0161tu. Naravno, centralna banka mo\u017ee i da ga menja po svom naho\u0111enju.<\/p>\n
Promenljivi ili plivaju\u0107i devizni kurs je jo\u0161 jedna stavka u tekstu o paritetima koju jednostavno nije mogu\u0107e izbe\u0107i. On u su\u0161tini sam sebe ispravlja, jer mu vrednost odre\u0111uje jedino tr\u017ei\u0161te. Odnos ponude i tra\u017enje brzo niveli\u0161e nepravilnosti. Na primer, ako je potra\u017enja za nekom valutom niska, vrednost \u0107e joj opasti, pa \u0107e uvozna roba poskupeti i stimulisati prodaju doma\u0107e robe i usluga \u2013 u teoriji. Ovo \u0107e \u2013 opet u teoriji \u2013 proizvesti nova radna mesta, privrednu aktivnost pa \u0107e tr\u017ei\u0161te uskoro samo da se niveli\u0161e kada su pariteti i devizni kurs u pitanju.<\/p>\n
Mada, u praksi nema valuta koje su sasvim fiksne ili promenljive. Kod valuta sa fiksnim deviznim kursom tr\u017ei\u0161te i dalje uti\u010de na vrednost valute i mo\u017ee da prisili centralnu banku na korekciju. S druge strane, ukoliko se to ne desi, mo\u017ee da se stvori i crna berza, koja daleko vi\u0161e odgovara stvarnom stanju stvari. To u principu prisiljava banku da na kraju popusti i prilagodi kurs, \u010dime i crna berza gubi na smislu. Naravno, ni promenljivi kurs nije sasvim podlo\u017ean spolja\u0161njim uticajima. \u010cak i onda centralna banka povremeno interveni\u0161e da usmeri valutu u pravom smeru, mada to \u010dini daleko re\u0111e.<\/p>\n
Treba re\u0107i da je nekada vladao zlatni standard i da su se pariteti odnosili na cenu zlata. Drugim re\u010dima, skoro sve valute u periodu od 1870. pa do Prvog svetskog rata su bile vezane za zlato. To je u principu garantovalo vrednost njihovim valutama i omogu\u0107ilo nesmetan protok kapitala. Nakon Drugug svetskog rata, uspostavljena su pravila i propisi za me\u0111unarodnu razmenu, pa pariteti nisu igrali istu ulogu kao pre. Me\u0111unarodni monetarni fond ili MMF je osnovan u cilju promovisanja me\u0111unarodne trgovine i odr\u017eavanja monetarne stabilnosti zemalja pa samim tim i ekonomije sveta u celini. Kompromis je bio da se sve valute ve\u017eu za ameri\u010dki dolar, a dolar za zlato ali se i taj sistem sru\u0161io 1971. pa sad imamo neku vrstu promenljivog kursa i sve vi\u0161e se pri\u010da o paritetima.<\/p>\n
Bez obzira da li je fiksni ili ne, ponuda i tra\u017enja diktiraju vrednost velute, pa su apsolutni pariteti vrlo retki, s obzirom da je odnos ponude i potra\u017enje kompleksna stvar. Na primer, zamislite da je vrednost jednog ameri\u010dkog dolara 110 dinara, i da Amerikanci iz nekog razloga po\u010dnu da kupuju srspku robu, a Srbi ne uzvrate istom merom. Vrednost dolara \u0107e pasti zbog pove\u0107ane zalihe, jer bi priliv ameri\u010dke valute bio iznenadan i veliki, pa bi se ravnote\u017ea uspostavila po kursu koji je povoljniji po dinar. Dolar bi “pao” na 100 dinara ili ispod. U teoriji, stanje ekonomije, kao i ponuda i potra\u017enja diktiraju vrednost valuta na forex tr\u017ei\u0161tima. U praksi, me\u0111utim, nije uvek kao \u0161to izgleda.<\/p>\n