Historijski gledano, većina valuta je bila povezana ili sa zlatom ili sa srebrom- ili sa oboje. Tokom Drugog ѕvjetskog rata, obrtne valute su postale norma usled rasta cijena i sve do 1970. većina valuta je „flertovala“ sa zlatom na neki način. Danas, skoro sve valute su ili obrtne ili fiksne, gdje su fiksne valute tipično vezane za valutu jače nacije (koja je obično obrtna).
Za početak, zašto vezivati valute?
Valute
Postoji mnogo veoma različitih razloga zašto neka zemlja vezuje svoju valutu za neku drugu ukoliko veći dio njihovih prihoda dolazi u stranoj valuti, recimo eurima, data zemlja će imati praktičan razlog spoji svoju valutu sa eurom, ili čak da dopusti da euro bude zamjena domaćoj valuti (nezvanično). Čuvanje usled monetarnih šokova i fluktuacija tržišta je mnogo lakše sa fiksnim valutama – one su mnogo stabilnije od obrtnih valuta. Činjenica je da Vam treba stabilna valuta ukoliko želite da poslujete na otvorenom tržištu ili da učinite svoja dobra i usluge konkurentnim. A držanje stabilne valute u vezi sa vašim najvećim trgovinskim partnerom je najveća blagodat. A spajanje valuta nije rezervirano samo za male zemlje sa malim ekonomijama. Recimo, Kinina valuta, juan, se čini da prati američki dolar iako je vezivanje nezvanično. To zaista, međutim, pomaže Kini da održi svoju ekonomiju, koja je zasnovana na izvozu, u usponu. Sa druge strane, sanmo održavanje fiksnog kursa se može pokazati kao veliki otok stranih rezervi malih zemalja jer data centralna banka je primorana da trguje sopstvenu valutu po fiksnom kursu kako bi zadržala razmenu kursa dok se takođe bori da održi adekvatnu monetarnu nabavku. I ukoliko se nešto dogodi „sidru,“ fiksna valuta takođe rizikuje pad i inflaciju.
„Samo-ispravljajuće“ valute
Obrtna valuta ima svoje prednosti i mane takođe, većina njih dolazi iz prirode otvorenog tržišta. Obrtne valute se smatraju „samo-ispravljajućim“ iako ovaj termin može biti malo zavaravajući. Ponuda i potražnja su stvari koje određuju razmjene kursa, a ljudi (tržište) kontroliraju ovo. Ukoliko ponuda nadmašuje potražnju, valuta u pitanju će izgubiti vrijednost, a uvezena dobra će postati skuplja (i obratno). Ukoliko je ekonomija stabilna sama po sebi, nema mnogo potrebe za prilagođavanjem vrijednosti valute osim ako ne postoji veliki zaokret koji preti ravnoteži.
Konačna presuda
Istini za volju, cijela podjela valuta na fiksne i obrtne je pomalo suvišna jer nijedna valuta nikada nije stvarno fiksna. Njihove vrijednosti mogu, i to i rade, da se na kraju menjaju. To se samo češće dešava obrtnim valutama. A po pitanju toga koja je bolja, sve se svodi na pojedinačne zemlje i njihove ekonomske interese. Neke zemlje favorizuju stabilnost i zadržavaju status kvo iz potrebe dok druge ne vide svrhu u korišćenju stranih valuta kako bi zadržali nešto što ne smatraju neophodnim.