Home Analize Ратови валута на подерним тржиштима

Ратови валута на подерним тржиштима

by Danijel

У модерним економијама, валута са малом вредношћу се сматра погодном због низа разлога, макар са становишта великих послова. Слаба валута значи јефтинија добра, мање трошкове производње и свеукупни економски раст. Као резултат овога, многе земље намерно и стратешки смањују вредност својих валута. Међутим, уколико довољно земаља проба да се извуче из тога у исто време, избија рат валута.

Рат валута

Током ратова валута, земље покушавају да стекну предност у односу на друге и тако добијупрвенство на међународним тржиштима. Оне наизменично смањују вредности својих валута све више и више, без опреза у вези трошкова и често такође тако проузрокују финансијску штету трећим странама. Са ведрије стране, локални потрошачи су „охрабрени“ да потраже домаће алтернативе насупрот увезених добара. Са друге стране, продуктивност је сведена на смањивање, посебно у гранама које се ослањају на увоз, који је спутан – сирови материјали, технологије, алатке итд. је теже набавити.

Због ових разлога, веома је битно да се обезвређивање курса повери у праве руке. Обично те „руке“ припадају централној банци дате земље. Она прави и спроводи стратегију кроз квантитативно олакшање и промену девизних курсева.

Како смањење вредности сопственог новца може бити погодно за економију земље?

Па логика је једноставна: што више вредности валута изгуби, конкурентнији ће бити производи земље на отвореном тржишту. Ово повећава извоз док смањује увоз; потражња запроизводима земље у иностранству расте, а такође и производња – да не помињемо БДП. У теорији, економски бум треба да изјдначи негативне аспекте – обични људи имају мању куповну моћ, краткорочно опадање животног стандарда, и цела скупина других последица. Најгоре је, када једна или две земље застране, оне могу да отпочну ланчану реакцију, тако да чине да руке других земаља остану конкурентне, а што на крају ескалира у потпуни рат валута, што на крају може да поништи сав напредак који су тежили да остваре.

Негативни ефекти

Упркос вештачким подстицајима, укупна продуктивност може да посрне услед неколико фактора, немотивисана радна снага је најмањи међу њима. Након почетног напретка, будућа трговина је често закочена новим мерама и прописима који нису постојали пре почетка рата валута. Чак и најбољи план може да крене наопако. Без обзира на ниво контроле и надгледања, девалуација валуте понекад једноставно измакне контроли, и проузрокује хиперинфлацију у проценитма који се мере хиљадама и десетинама хиљада. Ефекти хиперинфлације су добро познати и забележени. Примери су бројни: Северна Кореја 2009-2011, Југославија и Зимбабве током деведесетих година прошлог века, Сингапур и Мађарска омдах након Другог светског рата, Кина у касним четрдесетим годинама прошлог века итд.

Ратови валута

Ратови валута

Можда ј енајгора последица у нарушеном поверењу између нација. Стране инвестиције су тешко отежане – нарушено поверење, хеџинг трошкови, нестабилна репутација валуа, шта год пожелите. Сви ови фактори говоре много о многобројним лошим странама ратова валута.

You may also like