Da li ste se ikada zapitali kako (Vaše) emocije utiču na (Vaše) obavljanje trgovinskih operacija? Emocionalna stabilnost jednog trejdera samo je jedan ugao posmatranja ove konstatacije. U intervjuu sa Džordžom Papazovim, profesionalnim trejderom, Trent (drinkforex.com) istražuje kako ljudska psihologija i emocije upravljaju tržistem i pored toga što se nalazimo u eri algoritama, dotičući se i teme insajderskog trgovanja. Džordž daje konkretne i korisne savete za upravljanje rizikom i za uspešno poslovanje trejdera.
U saradnji sa drinkforex.com i uz njihovu dozvolu transkribovali smo najvažnije delove ovog sjajnog video intervjua sa Džordžom Papazovim, koji je sproveo drinkforex tim.
“Dnevno trgovanje” i “sving trgovanje” – dva stila trgovanja opcijama
TRENT HOER (TH): Možeš li ukratko da prepričaš svoju istoriju trejdera?
DŽORDŽ PAPAZOV (DŽP): Da, svakako.
TH: …i čime se baviš.
DŽP: Da, naravno. Počeo sam da trgujem na… sa jednim prijateljem. Osnovali smo privatnu firmu za forex trgovinu. Radili smo samo nas dvojica tako da smo uložili naš lični kapital. Bio sam prilično mlad u tom trenutku i bili smo prilično uspešni par godina. I onda, naravno, kao i u svakom partnerstvu, partneri su otišli svaki na svoju stranu. Ovaj, izašli smo iz te priče, i onda sam rešio da se školujem… da naučim kako da trgujem malo bolje. Upustio sam se u finansije misleći: “Hej, pa ovde se krije odgovor!”, i dok sam trgovao, shvatio sam da me škola neće naučiti ničemu u vezi sa trgovanjem. Onda sam počeo da radim za jednu od najvećih banaka u, u Kanadi, na njihovom trading floor-u. I štaviše, bio sam na trading floor-u 2008. i 2009. kada je, kada je došlo do kraha berze, i ti pozivi koje smo primali – nikada ih neću zaboraviti – i sada se sav stresem kada pomislim na to jer pamtim svaku reč. Tih dana sam vodio jedne od, kako bih rekao, najmračnijih razgovora koje sam ikada vodio s ljudima koje nikada u životu nisam upoznao. I rekao sam sebi: “Znaš šta? Bilo je naznaka da će se ovo desiti.” A u to vreme sam vodio blog, i na neki način nagoveštavao ovaj krah, a kada se i desio, nisam bio ni malo ponosan ili srećan zbog toga i rekao sam: “Wow, ja, to je bio jedan od onih trenutaka kada sam bio u fazonu da bih više voleo da nisam bio u pravu.” I znaš, stvari su krenule nizbrdo od tog trenutka i rekao sam: “Ovo mi je inspiracija, hoću da pomognem ljudima da nauče kako da se bave ovim.” Hteo sam da gomili individualnih ulagača pružim šansu da budu na istom nivou sa profesionalcima i da nauče kako da uspešno trguju. I zato je 2012. moj katalizator – tada sam osnovao firmu TRADEPRO i od tada eto vodim to i trgujem i podučavam druge kako da ostvare uspeh na tržištu.
TH: Spomenuo si da si dnevni trejder. Šta je tačno dnevni trejder, za one koji ne znaju?
DŽP: Da, naravno. Pa to je vremenski raspon… Kada, kad za sebe kažeš da si dnevni trejder, to se odnosi na to koliko vremena držiš poziciju. Znači možete to posmatrati ovako: ako kupite poziciju, ako započnete s parama, krenete sa trgovanjem i završite ga, i na kraju imate pare – onda se smatra da ste dnevni trejder. Možete držati poziciju nekoliko minuta, nekoliko sati, do jednog dana, ali obično ste na kraju dana u plusu. Znači moje pozicije se zasnivaju na impulsu prema grafikonu za taj jedan dan: ulazim i izlazim. Znači ulazim sa parama i na kraju dana završavam sa parama i mogu mirno da spavam.
TH: Ha ha ha!
DŽP: Sving trejder je dugoročniji termin, je li, odnosi se na par dana i, kako se zove, ja, ranije sam bio sving trejder. Zanimljivo je to, živeo sam od sving trejdinga opcijama i onda sam nedavno prešao na fjučerse – pod “nedavno” mislim par godina. Bavim se time, u ovoj igri sam već dugo ali nedavno sam sa fjučersima postao više dnevni trejder prosto zbog prirode tih tržišta. Teško je držati sving pozicije pored, kako se zove, pored ovolike volatilnosti, zar ne?
Emocije i psihologija – dve stvari koje zapravo upravljaju tržištem
TH: Emocija – možeš li malo detaljnije o tome? Jer nije kao da, znaš, kao da trguješ negde na trading floor-u gde možeš da vidiš kako se neko iznervira, vidiš emociju i kako se neko fizički nervira. Ti, ti vidiš ponude i potražnje i trgovanje na tržištu, znači, šta, šta je za tebe emocija?
DŽP: OK. I to je, to je baš bitna stavka koju spominješ, to je… Kad, kada gledaš grafikon, vidiš sve te brojeve koji se smenjuju i kada ih posmatraš kao trejder, ne shvataš da je to što gledaš zapravo psihologija. To što vidiš je aukcijsko tržište: tu je, tu su ponude, tu su potražnje, i ako odeš na – OK, evo daću ti jedan primer – ako odeš na Kijiji da tražiš nešto da kupiš i pojaviš se…
TH: Ako odeš na, izvini, ako si na čemu?
DŽP: Na, kako se zove, Kijiji sajtu. I recimo da hoćeš da kupiš…
TH: Šta je to, šta je to?
DŽP: A, to, pa, onaj sajt, onaj, kupujem prodajem sajt za…
TH: Je l’ to nešto kanadsko?
DŽP: Jeste li? Aha, pa…
TH: Kako se piše?
DŽP: K-I-J-I-J-I.ca. Nisam povezan sa njima ili tako nešto, nisam… Možda jeste kanadska… Ili craigslist, to je kao kvalitetan craigslist.
TH: OK, da, znam za craigslist.
DŽP: Da, da, e pa recimo javiš se npr. na craigslist oglas i hoćeš da kupiš PS od nekoga i ono što ne kapiraš jeste to da si upravo na tržištu i da je to jedna emocionalna transakcija. Dođeš i imaš, primera radi, 300 dolara, i kažeš: “Sad ću da probam da vidim da li mogu da dobijem ovo za 280.” I ako kažeš onome ko prodaje: “Znaš šta, mogu da ti ponudim 280”, a on kaže: “Prodato” – istog trenutka pomisliš: “Čoveče, možda sam mogao da ponudim još malo nižu cenu, prebrzo je prihvatio”, je l’ tako?
TH: Tako je.
DŽP: I to, to je isti proces kroz koji prolazi tržište. Tako da, uprkos tome što prosto vidimo brojke koje idu gore-dole, to je ipak emocija. Moraš da tražiš nivoe na kojima trejderi osećaju bol. I ovo često govorim na četu, kažem: “Pravac u kom ide tržište je obično tamo gde će naneti najveću količinu bola i finansijskog gubitka najvećem broju ljudi.” I to se može uočiti na grafikonima. Daću ti primer: ako trend malo raste i dešava se puno kupovanja i pogledaš to na volumenu trgovanja, to je ključna, ovaj, ključna dinamika koju pratimo na tom volumenu tj. obimu
trgovanja. Vidiš da je, da trend raste, puno se kupuje, puno volumena prolazi ali ne ide nikuda, i sve što sada imaš jeste gomila kupaca sa gomilom stop-naredaba. Tako da, sve su šanse da će, kada su već svi kupili, trend krenuti da opada, jer ko preostaje da ga podiže, je l’ tako?
TH: Da.
DŽP: Tako da, tako da mi zapravo po ceo dan analiziramo emocije. U grafikonu se krije mnogo emocije, samo je stvar u tome kako je tumačiš i koju perspektivu joj daješ.
Izlaženje na kraj sa insajderskim trgovanjem i “spufingom”
TH: Da li misliš da se dosta insajderskog trgovanja dešava na tom nivou? I, šta ti, šta misliš ti o tome?
DŽP: Mislim, mislim da nije u skladu sa psihologijom čoveka da, ako imaš uvid u nekakve informacije koje možeš upotrebiti u svoju korist, ti ćeš, verovatno ćeš to i iskoristiti, ovaj, znaš, ali ja, nažalost mislim da ima dosta toga i da, da zapravo nema načina da se to zaustavi dokle god postoji slobodan protok informacija i dokle god, dokle god postoji način da se izvuče korist iz toga i mislim da će ljudi onda to i raditi, razumeš? Da imaš mogućnost da zaradiš par miliona dolara, da si u toj poziciji, bilo bi teško reći “ne” tome, ovaj, da, mislim da se dešava, i, i šteta je, ali…
TH: To se ne, ne dešava se kod fjučersa ili opcija, je l’ tako? Ili je i kod njih moguće? Ili samo kod deonica? Jer jasno mi je, što se deonica tiče, tu su informacije o kompaniji, ako znaš da će neka firma da propadne, onda zašto i ne bi počeo da je prodaješ bez pokrića?
DŽP: Upravo tako, da.
TH: Da li je moguće, znaš kao, mislim, nafta, da li… Pretpostavljam da bi mogao da dođeš do brojki u vezi sa naftom brže od nekog drugog i onda bi mogao da prodaješ bez pokrića, ali da li misliš da insajdersko trgovanje preovlađuje i ima li ga – mislim da je to moje pitanje – ima li ga više kod deonica za razliku od fjučersa?
DŽP: Hm, verovatno ga ima više kod deonica jer kad, kada si firma, to je pojedinačna kompanija, uprava zna mnogo više o poslovanju i o smeru u kom će se firma kretati u budućnosti, dok što se nafte tiče, bez obzira na to ko si i na koliko visokoj poziciji se nalaziš, ti baš i ne znaš mnogo više od ostalih, zar ne? U pitanju je veće tržište nego kada se radi o pojedinačnoj kompaniji.
TH: Da.
DŽP: Ali da ti kažem i ovo: Mislim da je insajdersko trgovanje zapravo super – mislim, nije super, pazi – ono što pokušavam da kažem je to da se radi o prilici za trgovanje. Šta god oni radili, ne mogu sakriti obim trgovanja. Ako se krećeš u pravoj veličini i gledaš u prave stvari, možeš da ga uočiš. Imam, ovaj, na mom, kako se zove, Interactive Brokers-u, imam plagin koji identifikuje velike naredbe tako da ja odmah znam. Ako vidiš da se deli gomila kupovnih opcija po određenoj ceni, ukazaće mi na sve to pa možeš da kažeš: “Hej, čitava jedna gomila volumena se pojavila niotkuda.” I još jedna…
TH: Je li to… Znači to je, to je zapravo trgovanje, ne samo ponude i potražnje koje se pojavljuju na tržištu?
DŽP: Da, baš tako, to je, to je trgovanje, to je transakcijski obim trgovanja. Znači ako ima više obima na, na ceni određene opcije nego što postoji otvorenog interesa, to će biti okidač za alarmiranje. A ja imam neka podešavanja da, da prepoznaju takve prilike, ali, ovaj, ne mogu se sakriti. Ako zauzmu insajdersku poziciju, to se može videti. A još dve stvari koje bih možda mogao da podelim su, mislim da se sajt zove insidercow.com…
TH: insidercow.com?
DŽP: Da.
TH: Okej.
DŽP: Ne brini, ne moraš da pritisneš Ctrl+Shift+P ili Ctrl+Shift+N, u pitanju je potpuno legitiman sajt. U suštini, kada neki insajder obavi trgovinsku operaciju ili transakciju, on mora to da prijavi, ovaj, i ti to možeš da vidiš, to postane javna informacija. Znači to nije pravo insajdersko trgovanje ali je korisno znati da li Tim Kuk iz Apple-a prodaje gomilu akcija. To bi se moglo videti. I mogao bi da znaš tačno kada i po kojoj ceni ih je prodao.
TH: Definitivno je dobro znati tako nešto. Ja sam koristio, koristio sam Finviz da gledam takve stvari, oni imaju te informacije takođe, ovaj…
DŽP: Da, i to je odličan skriner.
TH: Na…neko je spomenuo dobar razgovor, ovaj, spufing na tržištu fjučersa. Znam da je to bila goruća tema poslednjih par godina, ono, ja nisam na fjučers tržištu otkada je spufing postao protivzakonit, ali…
DŽP: Da…
TH: To je bila jedna od stvari zbog kojih sam izašao sa tržišta, to što odjednom, kada je u pitanju nafta, vidiš da neko da ponudu ili potražnju od 200 i ti kreneš na jednu od njih, a ona samo nestane.
DŽP: Da, upravo.
TH: Znači, kako, kako je to – pošto si ti trgovao sve to vreme – kako je regulacija spufinga promenila način trgovanja tj. kako je, po tvom mišljenju, izmenila tržišta?
DŽP: Hm, da, to je, to je dobro pitanje. Otkako su to malo sredili, ovaj, spufing za S&P 500 nije tako loš, nije nekontrolisan i drzak kao pre, ali, mislim, ima tu, uvek tu postoji visokofrekventno trgovanje. Naišao sam na statistiku da oko 55%, zapravo više od 60%, ovaj, čini kompjuterski generisan obim trgovanja. I čitao sam o tome kako je jedan institucionalni trading floor spao sa 60 trejdera na samo dva. Tako da, znam da je dosta obima kompjuterski generisano. Mislim da je u pitanju bio Goldman Sachs – oni su spali na samo dva trejdera na trading floor-u. Nedavno sam pročitao članak…
TH: Prva, mislim prva privatna firma u kojoj sam radio je imala preko stotinu prop-trejdera a sada je, čini mi se, ostalo, nešto kao, možda 10 njih.
DŽP: Da, to je to.
TH: Znači očigledno se prelazi na grupno trgovanje ili će se automatizovati, nije preostalo mnogo diskrecionih trejdera na institucionalnom nivou.
DŽP: Da, teško je, zar ne? I, i dosta toga je i do regulative, ovaj, kako se zove, Dod-Frenk zakon ih je eliminisao. Videćemo šta će Tramp uraditi po tom pitanju ali ako ukine ovaj zakon ili ga izmeni, mogao bi ponovo da se stvori prostor za to, i onda da se banke vrate prop trgovanju, zar ne? I onda bi ovo moglo ponovo da postane unosno.
Mogu li algoritmi pobediti psihologiju i može li psihologija pomoći prilikom neizbežnih kriza u karijeri trejdera?
DŽP: …i zato mislim da posao neće postati ništa lakši za nas trejdere ali će ipak uvek biti moguće da, da budemo na tržištu i trgujemo profitabilno i, verovali ili ne, 100% profitabilno jer emocija i ljudska psihologija se nikada ne mogu automatizovati, je l’ nije tako? I mislim da je to ono što pokreće tržište – ne pokreće ga tehnička analiza, ne pokreće ga obim trgovanja, niti ti pokazatelji za kojima tragamo. Ono što zapravo pokreće tržište jeste psihologija. To što ti pokazatelji rade, oni nam upravo i pokazuju psihologiju, ali oni nisu ispred psihologije. Psihologija je ta koja je stvorila tu šemu, zar ne? Ovaj, i mislim da to nikada neće moći da se promeni, tako da, uprkos algoritmima – a evo gledam ih kako rade i ovom trenutku, rade svuda po ekranu – uprkos algoritmima uvek će postojati prostor ili mesto za nas da trgujemo i zarađujemo novac, tako da…
TH: To je, da… Uvek će biti odstupanja na tržištu, znači, to je, to je ono što, ono što čini berzu – to da, znaš, da pronađeš ta neslaganja i da nađeš pravu vrednost nečega.
DŽP: Upravo tako.
TH: Ovaj, onda hajde da, znaš, da, da se vratimo na, ovaj, razgovor o seriji Milijarde. Da li bi se ikada obratio trejding psihologu? Znači, da li misliš da bi bilo korisno sesti i, i popričati s njim? Jer to je, to čini veliki deo njihove obuke, to da, kada god imaju problema ili pak dobrih perioda, sednu i popričaju s njom da im pomogne ili da se vrate u formu ili da nastave s tim što rade.
DŽP: Sećaš se, ovaj, u prvoj sezoni, kada – zaboravio sam, zaboravio sam kako se zove lik, ne mogu sad da se setim, ali – baš je imao poteškoća s nekim trejdovima i ona je sela s njim i onda je bila jedna baš dobra scena u kojoj ga ona kao ispreskače u fazonu: “Šta je s tobom?!”, i kao, ohrabri ga. Sećaš li se toga? To je bilo… Zaboravio sam koji tačno…
TH: Aha, sećam se, sećam se toga, ali se ne sećam kako se zvao taj trejder, s kim je, s kim je pričala, ovaj…
DŽP: Ljudi, ako je iko ko nas sluša gledao tu epizodu, znaćete tačno o kojoj sceni govorim. On je bio kao, imao je baš veliku krizu i onda mu je ona ušla u glavu i ohrabrila ga a ja, a u to vreme sam i ja bio u priličnoj, mislim nije bila velika kriza – u karijeri trejdera će vas snaći krize, imaćete, mislim nije to kriza, to je više kao niz nekoliko loših dana, i moći ćete da se izvučete iz toga. I ta serija me je baš pogodila kad, s tom epizodom i rekao sam: “Čoveče, moram da se obratim trejding psihologu ha ha!” Učinilo mi se da je to bio, ovaj, veoma zanimljiv aspekt, tako da, da, mislim, nisam siguran… Da li ste imali psihologa u privatnoj firmi u kojoj si radio?
TH: Pa, kada su me tek zaposlili, morao sam da posedim s psihologom.
DŽP: Stvarno?
TH: Znači pre nego što su me zaposlili, morao sam da prođem evaluaciju kako bi videli da li je moj mentalni sklop dobar za trgovanje. Ispostavilo se da verovatno i nije, ali…
DŽP: I prošao si?
TH: Da, to ti kažem.
DŽP: Wow ha ha ha!
TH: Ha ha ha upravo tako!
DŽP: Svaka čast! Koliko si im platio?
TH: Oni, hteli su samo da se uvere da nećemo izvršiti samoubistvo ako, znaš, ako budemo imali period gubitaka i da budu sigurni da smo, da smo emotivno stabilni da… Recimo, recimo da imaš neki veliki trejd i ne ide ti na ruku – hoće da budu sigurni da nećeš spiskati vlasnikov novac.
DŽP: Upravo.
TH: Znaš, kao, jao, znaš, i gledao sam to, gledao sam jednom jednog lika u, u početničkom odeljenju iznad mene, on, obavljali smo trgovinske operacije i odjednom – a sedeo je tačno iza mene – i začuo sam kako je uzviknuo, znaš: “J**** ovo!” I on, a ja se okrenem i pogledam ga, a on, ono, sa 50 lotova proizvoda. Neću da zalazim u detalje ali 50 lotova, a imali smo veliku tabelu uporednih analiza na kojoj si mogao videti svačiji bilans uspeha – vidi se bilans uspeha svakog, svakog trejdera u prostoriji i, dakle, on ima 50 lotova i vidiš kako uzima, fazon, 10.000 dolara, recimo hipotetički da je bilo 10.000, a trebalo je da se zaustavi na 5.000 tog dana. Znači već je prekoračio limit a uzima još 50 lotova koji, koji dupliraju iznos… I pukao je, izgubio je nekih, recimo, neku nenormalnu sumu novca i oni, otpustili su ga, fazon, istog dana. Oni, on je leteo napolje, oni, ovaj, znaš, ne mogu da dopuste da zaposle nekog ko je toliko emocionalno nestabilan, da, znaš, da obavlja trgovinske operacije. Jer u situaciji kada je trebalo da dobije ili izgubi 5.000, recimo da je izgubio 50.000 i trebalo bi mu koliko samo dana da nadoknadi taj izgubljeni novac, samo, znaš, šta ako se to ponovi?
DŽP: Neverovatno kako spominješ to sad, to, ta priča sama po sebi ima toliko vrednih lekcija za ljude koji ulaze u ovaj posao jer, razmisli samo, dobiješ otkaz zbog donošenja takve odluke, a koliko puta individualni trejderi pomisle: “Hej, najbolji izlaz iz ovog trejda je pogledati prosek i kupiti još?” Ili ona Martingejl strategija: “Daj da nastavim da dodajem dok, dok ne zaradim novac.” Super, zaradićeš novac ali jednog dana ćeš samo ostati bez dinara pored te strategije, je l’ tako?
TH: Da li misliš da je to ipak zbog akcija? Da li misliš da je trgovina akcijama naučila ljude da to rade? Jer to je, to je popularna strategija, ta Dollar-Cost Average strategija.
DŽP: Da, apsolutno.
TH: …to se uči kad studiraš finansije, je l’ znaš?
DŽP: Definitivno. DCA, kupujte. Ali mislim, mislim da je došlo do raskoraka zbog toga što se DCA strategija koristila za prodaju mnogih proizvoda iz zajedničkih fondova i da okupi različite strategije za nadmetanje i onda su ljudi počeli to da primenjuju na pojedinačne akcije i ja i dan danas srećem ljude koji će reći: “Da, biću u prednosti, super, rasprodaja je, kupiću još.” A to nije zimska rasprodaja, to je investicija, zar ne? Ti, moraš, moraš to malo drugačije da tretiraš. Problem sa DCA je to što, evo ako sada, baš sada, uzmeš bilo koji grafikon, bilo koji, bilo koji simbol koji ti padne na pamet, bilo koja tri, četiri slova, videćeš prilike u kojima DCA funkcioniše, ali razmisli o kompanijama koje su propale. Danas ima više firmi koje su bankrotirale nego onih koje su trenutno u funkciji. I moraš imati na umu sledeću statistiku, a to je: ako primeniš DCA strategiju na neku od tih kompanija – šta da si uložio u Enron – sad bi bio švorc. Tako da…
TH: Da.
DŽP: Da, i mislim da na neki način tu nastupa ona psihologija – uzmeš grafikon neke kompanije, i uspeće, ali šta je sa onima koje su se ugasile?
TH: A, da. I, i onda, znaš, ovaj, komoditeti, nema šanse da to može da upali kod komoditeta jer oni stalno idu gore-dole. Zamisli one koji trguju zlatom, i – ja lično volim da trgujem zlatom – ali zamisli ljude koji su to radili od 2011. do 2014.
DŽP: Da.
TH: Ovaj, kad je otišlo gore do 1700 dolara a onda počelo da pada, kupovali su za 1600, 1500, 1400… Ne znam koliko je to sada, nekih 1100 ili 1200 dolara za uncu, ovaj, dobijaju? Baš su u nemilosti…
DŽP: 1257, da.
TH: Wow, skočilo je, poraslo je malo.
DŽP: Jeste, i imali su priliku da ulože sigurno prošle nedelje, ali… I ja volim zlato. Štaviše, kada, kad mi osvane dan za zlato, setim se citata iz Ostin Pauers-a: “Volim zlatoooo!”
Upravljanje rizikom – sve je u veličini lota!
DŽP: …ljude šokira to što u trgovanju može da se desi da budeš u pravu jednom od 10 puta a da svejedno zaradiš novac. Sve zavisi od toga kako upravljaš rizikom.
TH: Da. To je, to je baš dobro zapažanje. Da li proporcionalno povećavaš i smanjuješ lotove (scale up and down) kada trguješ? Mislim, da li, znači, da li trguješ jednim lotom pa onda, ako dobro ide, staviš još jedan, pa ako i dalje dobro ide, još jedan? Jer da dođeš u situaciju da, ako barataš jednim lotom, ovaj, na devet izgubljenih trejdova, ali onda trguješ sa 10 lotova na jednom od trejdova i zaradiš, onda možeš da zaradiš više novca na tih 10 lotova nego na onih devet gubitaka.
DŽP: Baš tako. Definitivno, to je, to je baš dobro stanovište. Neka tržišta su jako pogodna za to, ako, ako imaš tržište sa trendom koji se fino kreće, dakle odeš na dnevni grafikom i vidiš neke postojane trendove, ovaj, to je dobra prilika da, da se upustiš u to i gradiš pozicije. Što se tiče dnevnog trgovanja, iskustvo mi je pokazalo da, kada god uđem u neki trejd dok cene opadaju, dok ja uđem, svi ostali da kažem uskaču za mnom i onda je taj trejd gotov. Jer to su, to su kratkotrajnije prilike, ne radim to toliko na, na dnevnoj bazi ali na duže staze definitivno predstavlja priliku da se trguje dok se cene smanjuju i da se usput dodaju lotovi.
…
DŽP: Ja, imam jedno pravilo, petkom… Imam jedno pravilo, ovaj: odustani dok si u prednosti. Znači ako imam dva trejda u kojima sam na dobitku i imam profit petkom pre 11:30, izlazim, znači, da…
TH: OK, izvini, tražio sam, tražio sam grafikon.
DŽP: Verovatno ćeš se zapitati o čemu priča ovaj, šta 1 ili 2,5 poena. Ali za mene, to je to, moj maksimum, do tad sam izašao i verovatno uzeo… Tražim plus 4, 6, 8 i 12 – to je moja strategija, znači baratam četvrtinama lota, posle izlazim. Dakle, za one koji ne znaju o čemu se ovde radi, u suštini ciljam na 1 poen, 1 i po, 2 poena, maksimalno 2,5 poena za S&P. I ako ti pođe za rukom da to uhvatiš više puta dnevno, to je mnogo lakše nego da ciljaš na pobednika od 6 poena.
Trgovanje na demo računima – da ili ne?
TH: Da li, ovaj, da li ohrabruješ ljude da trguju na demo računima?
DŽP: Da, volim da… Onoliko koliko je potrebno da se stekne osećaj za kretanje tržišta. Mislim da ja baš dosta verujem u šeme i vremenom čovek počne da ih uočava. Kada, pre početka radnog dana, obično znam da li će to biti “rasponski” ili aktivan dan. I, a to je zasnovano na mnogo godina iskustva, ali počeo sam da kao “vidim” grafikone, ponekad pogledam u kompjuter i kao da vidim male brojeve kako se nižu nadole, kao u Matriksu. Ali, ovaj, ali da, podstičem ljude da, da bace pogled na demo račune, ovaj, neko vreme, tako da…
TH: Da li misliš da postoji trenutak kada prosto moraš da prekineš sa tim, kažeš “dosta je bilo” – ili da odustaneš i ne ideš dalje ili da nastaviš dalje i napraviš live nalog? Da li misliš da, ovaj, da postoji taj vremenski period kod demo računa?
DŽP: Pa, to, to ti se obično samo kaže. To je jedna od onih stvari koje prosto znaš. Mislim, mislim da treba zapamtiti dve stvari: uvek na neki način održavaš ravnotežu – balansiraš strategiju – to da kažem vozilo kojim trguješ – i sa druge strane onoga ko upravlja tim vozilom. A demo račun ne služi toliko tome da se testira strategija, koliko da se testira onaj ko njome upravlja. Nešto kao polaganje vožnje, zar ne? Pre nego što uđeš u kola, obično prvo polažeš teoriju.
Nada raste a osećaj za trejd izmiče? Vreme je za povlačenje!
DŽP: Da, i podeliću sa vama nešto što, što predajemo na TRADEPRO Akademiji: to su, to su krivulje koje se ukrštaju. Dakle, ako zamislite – ne znam da li, ček, moram da gledam u kameru – ako zamislite, kao, vaš “osećaj” za određeni trejd – kada ga započnete, vaš osećaj počinje ovde i kako čekate, tako vaš osećaj kreće da opada. I tako dok, dok vreme prolazi a ne ostvarujete profit, osećaj za trejd, sa statističke tačke gledišta, počinje da opada, uslovi mu se menjaju. E, a na dnu se nalazi krivulja nade: što ste duže u nekom trejdu, to se više nadate da ćete početi da zarađujete novac. A ja pokušavam da uhvatim momenat u trejdu u kom mi osećaj dovoljno opadne a nada taman toliko poraste da se ove dve stvari ukrste. Kada god počnem… Kada držim poziciju, ako krenem u nešto na osnovu toga što su mi zadovoljeni svi parametri i što je u pitanju sjajan trejd, super, ostajem. Ali kada počnem da primećujem da nada raste a osećaj polako popušta, uslovi se menjaju, neke korelacije na tržištu više nisu u igri, i počnem da razmišljam u stilu: “Pa dobro, ne raste, ali možda će početi, nadam se da će početi da raste” – to je momenat kada probam da batalim taj trejd i povučem se, jer si u tom trenutku već gotov.
Ne znate u kom pravcu se kreće tržište? Ne brinite, niko ne zna! Ali evo par stvari oko kojih treba brinuti
DŽP: …Mislim da bi jedan jedini algoritam kom bih 100% verovao u vezi sa tržištem bilo to da postupim potpuno suprotno od onoga što Gartman kaže.
TH: Ha ha ha!
DŽP: Baš bih voleo da podesim algoritam obrnut od Denisa Gartmana. Ali on… Vidi, čitao sam njegov newsletter neko, neko vreme, ima on neke kul stvari na koje ukazuje, i, mislim, mislim da je stvar u tome šta mi pokušavamo da izvučemo iz tih ljudi koje pratimo, pokušavamo da dođemo do Svetog grala pravca kretanja tržišta. A ja vidim korist i vrednost u svačijem mišljenju, i kao, znaš, ne mogu sad da kažem da je on loš tip ili tako nešto, nego mi prosto ni najmanje nije stalo do toga šta bilo ko drugi misli jer na kraju krajeva, moj je novac u pitanju. A ni vama ne bi trebalo to da bude važno. Niko ne treba da mari za tuđe mišljenje. Ovaj, formulišite mišljenja, prikupite što više informacija, ali kada kliknete to dugme, vi, sve je do vas, i to je lepota ovog posla, zar ne?
TH: Niko, niko drugi neće da plati, da plati gubitke ako izgubite.
DŽP: Da, mislim šta ću da uradim, da kažem: “Ej, Denise, znaš, izgubio sam ovaj trejd, pa je l’ možeš da mi vratiš nešto od toga?” Neće moći, je l’ tako? Ali posmatrano sa vedrije strane, kada zaradiš novac, ne moraš da ga isplatiš nekom drugom, tako da… Ovaj, rekao bih nemojte tražiti pravac. Jedna od dobrih, od mojih omiljenih stvari koje ljudi kažu kada krenu je: “Kuda ide tržište?”, pa ne znam. I ja onda kažem: “Ne znam, niko ne zna, ali saznaćemo.” A najbitniji deo cele priče je, sve i da ti kažem kuda ide, i da kažem 99% trejdera: “E, znaš šta, tržište će da, zatvoriće se na 23,70, to je 6 poena više nego sad.” Većina ljudi će reći da s tom informacijom mogu da zarade novac, je l’ tako? Reći će: “Odlično, kupujem.” Ali šta ako vam kažem da imate “zaustavi gubitak” nalog za samo 4 “tika”? Što znači da ste gotovi iste sekunde kada date ovu instrukciju. E sad možda ne stignete do onih 6 poena, i sada čitava stvar postaje daleko izazovnija. Dakle, ne brinite kuda ide tržište, brinite o tome gde ćete ući i zašto – a što je još važnije – kada ćete izaći i zašto. Eto to je…