Teško je govoriti o deviznom kursu i forex trgovini, a ne spomenuti paritete. Na kraju krajeva, kako možemo da govorimo o valutama ali da izostavimo njihovu vrednost? Pa ipak, ni pariteti ni devizni kursevi neće zaustaviti pravog trgovca u svojim namerama, a ovde ćemo se pozabaviti ovim i drugim stvarima.
Šta su pariteti?
U najkraćim crtama, kada govorimo o paritetima, mislimo da je jedna jedinica valute identična jedinici druge valute po vrednosti. Drugim rečima, kada je devizni kurs u pitanju, njihova vrednost je jednaka. To bi u praksi značilo sledeće: kada bi cena valutnog para bila recimo 1.0000, onda bi taj par bio u paritetu. Doduše, ovo je samo jedno od značenja, kada su pariteti u pitanju.
Drugo značenje reči pariteti, a ono je i bliže stvarnim situacijama kada je forex u pitanju, zapravo je sleng koji možete čuti od dilera na forex tržištu. Kada oni govore o paritetima, oni zapravo misle da je cena koju ste vi naveli ispravna, tačna tržišna cena. Naravno, pošto je odnos vrednosti valuta vrlo retko 1 : 1, podrazumeva se da pariteti u praksi imaju neko drugo značenje, poput ovog koje je navedeno.
U globalu, kada imamo reč pariteti, govori se o jednakosti. Ta jednakost može biti postignuta u ovom kontekstu ili u onom, ali se najčešće odnosi ili na zvaničnu vrednost ili kada svi brokeri nude istu ponudu na berzi. Na primeru forex-a, to bi značilo da se valute menjaju u odnosu 1 : 1. Takođe, ako svi brokeri nude identičnu ponudu, a nema najveće, najpovoljnija se najčešće bira nasumično.
Devizni kurs
Svi sa ovog govornog područja su dobili grubu lekciju kada su devizni kursevi u pitanju – lekciju koju živimo skoro četvrt veka. Tako da je razumljivo ako vam ova tema deluje izlišno pa čak i boln. Pariteti su povezani sa ovom tematikom, pa je stoga ona neizbežna.
Ako se ograničimo na forex, devizni kurs bi u najužem značenju bio odnos dve valute prilikom razmene. Drugim rečima, on izražava vrednost jedne jedinice valute A u jedinici B. Ako je kurs američkog dolara 109,15 to u praksi znači da vam za jedan američki dolar treba 109 dinara i 15 para. Naravno, forex nije obična menjačnica na uglu gde imaju zasebni kupovni, prodajni i srednji kurs. Ovde je jedan kurs po tržištu, a on se stalno menja u skladu sa ponudom i potražnjom. Zasad, dovoljno je reći da postoje fiksni i promenljivi devizni kurs.
Pariteti možda i ne igraju neku važnu ulogu u ovom segmentu, ali fiksni kurs znači da ga je neka vlada (tj. centralna banka neke države) fiksirala na određenom nivou i tu ga veštački održava kao zvanični. Obično se određuje u odnosu na neku drugu, jaču valutu kao što je evro ili dolar. Fiksni devizni kurs se održava tako što centralna banka strateški kupuje ili prodaje sopstvenu valutu na forex tržištima i za to uglavnom koristi tu drugu valutu za koju je njihova valuta i vezana.
Drugim rečima, ako je fiksni kurs neke valute određen u vrednosti od recimo 2 dolara po jedinici valute, to u praksi znači da če centralnoj banci trebati mnogo dolara da taj kurs veštački i održi. Visok nivo deviznih rezervi je apsolutno neophodan da bi se održao fiksni kurs. Te devizne rezerve služe da se održava izvestan nivo sredstava na tržištu. Naravno, centralna banka može i da ga menja po svom nahođenju.
Promenljivi ili plivajući devizni kurs je još jedna stavka u tekstu o paritetima koju jednostavno nije moguće izbeći. On u suštini sam sebe ispravlja, jer mu vrednost određuje jedino tržište. Odnos ponude i tražnje brzo niveliše nepravilnosti. Na primer, ako je potražnja za nekom valutom niska, vrednost će joj opasti, pa će uvozna roba poskupeti i stimulisati prodaju domaće robe i usluga – u teoriji. Ovo će – opet u teoriji – proizvesti nova radna mesta, privrednu aktivnost pa će tržište uskoro samo da se niveliše kada su pariteti i devizni kurs u pitanju.
Mada, u praksi nema valuta koje su sasvim fiksne ili promenljive. Kod valuta sa fiksnim deviznim kursom tržište i dalje utiče na vrednost valute i može da prisili centralnu banku na korekciju. S druge strane, ukoliko se to ne desi, može da se stvori i crna berza, koja daleko više odgovara stvarnom stanju stvari. To u principu prisiljava banku da na kraju popusti i prilagodi kurs, čime i crna berza gubi na smislu. Naravno, ni promenljivi kurs nije sasvim podložan spoljašnjim uticajima. Čak i onda centralna banka povremeno interveniše da usmeri valutu u pravom smeru, mada to čini daleko ređe.
Zlatni standard
Treba reći da je nekada vladao zlatni standard i da su se pariteti odnosili na cenu zlata. Drugim rečima, skoro sve valute u periodu od 1870. pa do Prvog svetskog rata su bile vezane za zlato. To je u principu garantovalo vrednost njihovim valutama i omogućilo nesmetan protok kapitala. Nakon Drugug svetskog rata, uspostavljena su pravila i propisi za međunarodnu razmenu, pa pariteti nisu igrali istu ulogu kao pre. Međunarodni monetarni fond ili MMF je osnovan u cilju promovisanja međunarodne trgovine i održavanja monetarne stabilnosti zemalja pa samim tim i ekonomije sveta u celini. Kompromis je bio da se sve valute vežu za američki dolar, a dolar za zlato ali se i taj sistem srušio 1971. pa sad imamo neku vrstu promenljivog kursa i sve više se priča o paritetima.
Određivanje deviznog kursa
Bez obzira da li je fiksni ili ne, ponuda i tražnja diktiraju vrednost velute, pa su apsolutni pariteti vrlo retki, s obzirom da je odnos ponude i potražnje kompleksna stvar. Na primer, zamislite da je vrednost jednog američkog dolara 110 dinara, i da Amerikanci iz nekog razloga počnu da kupuju srspku robu, a Srbi ne uzvrate istom merom. Vrednost dolara će pasti zbog povećane zalihe, jer bi priliv američke valute bio iznenadan i veliki, pa bi se ravnoteža uspostavila po kursu koji je povoljniji po dinar. Dolar bi “pao” na 100 dinara ili ispod. U teoriji, stanje ekonomije, kao i ponuda i potražnja diktiraju vrednost valuta na forex tržištima. U praksi, međutim, nije uvek kao što izgleda.
Evo još jednog korisnog linka kada su pariteti u pitanju.