хеџ фонд

Већина хеџ фондова се ослања на на тржишно-неутралне стратегије. Разлика је та што су код тржишно-неутралне стратегије и кратке и дуге позиције отприлике једнаке, са тим да се ризик позиција кратких акција ублажава кроз позиције кратких акција у сличним тржипним секторима; са друге стране, стратегија дугорочних/краткорочних акција захтева јаснан нагласак или на позиције дугорочних акција или позиције краткорочних кација. Нагласак је обично на позиције дугорочних кација, иако се неки хеџ фондови уместо овога базирају на позиције краткорочних акција.

Стратегија дугорочних/краткорочних акција је тип инвестицијске стратегије где инвеститор прибавља дугорочне позиције акција код којих се очекује раст вредности и продаје краткорочних акција код којих се очекује пад цена. У погледима форекс тржишта, стратегија дугорочних/краткорочних акција је осмишљена да ограничи ризике отвореног тржишта и добије профит услед пада цена код кратких позиција и скока цена код дугих позиција. Све док било која од ових позиција прави више профита од друге, стратегија би требало да ради. Нагласак је на „би требало“ јер ово није увек случај.

Постоје бројни проблеми када је у питању управљање фондова дугорочних/краткорочних акција. Треба идентификовати ризике портфолиа, треба их спецификовати и проценити према томе, што није лак задатак: јер број фактора отвореним тржиштима сталнор асте, избегавање ризика постаје све теже и непоузданије. Да не спомињемо чињеницу да улови тржишта имају навику да се изненада и неочекивано мењају. Постоји такође потреба да се активно управља краткорочним позиција, посебно уколико нису успешне. Пошто их је много теже ефективно продати, краткорочне позиције имају тенденцију да мењају портфолио, смањујући га на непотребне и прекомерне (чини се бесконачне) трошкове.

Менаџери краткорочних/дугорочних акција се обично ослањају на фундаменталну анализу и дискреционо трговање (а могуће и на техничку анализу) како би погодили који инвестицијски производи ће пасти, обично услед тога што им је погрешно одређена цена. Онда када су трговинске могућности идентификоване, парови валута се даље анализирају, заједно са њиховом финансијском историјом и позадином, посебно ако се тржиште сматра неразвијеним или небезбедним. Једном када су инвестицијски производи изабрани, њихове позиције се мере и врше се трговања. Једна ствар које менаџери треба да буду свесни је дугорочни/краткорочни однос – наиме, како би се постарали да нема више краткорочних позиција него што је потребно, и да је излагање под контролом, уоквиру добро-утврђених граница.

Како би ово остварили, менаџерима су потребне јаке краткорочне продавачке вештине. На данашњим тржиштима, нема сталног тока откупа, нових најава, корпорацијских догађаја, промена регулатива итд. Сваки од њих појединачно је потенцијална прилика за стварање капитала. Осим популарних погледа, краткорочно продавање уопште није као извршење дугорочних набавки; једно је сигурно, постоји велики број ствари које могу да крену наопако: они су теоретски бесконачни, док неке продате позицције могу да постану профитабилне након свега. Све ово и многи други фактори чине да је менаџер са јаким вештинама краткорочне продаје вредан као злато.

Уопштено гледано, хеџ фондови нису ништа ново на финансијским тржиштима. Хеџ фондови су настали четрдесетих година прошлог века као стратегија избегавања ризика на финансијским тржиштима. Чак и сам термин хеџ (енг „hedgе“) се односи на смањивање ризика нежељених померања цена кроз терминско тжиште. Међутим, у модерном добу, чини се да је њихова главна сврха максимизирање профита. Битно је напоменути да су хеџ фондови веома различити када су у питању добра  и тржишта, и веома мало се базирају само на форекс тржиштима, посебно након 2008. међутим, хеџ фондови су се вратили на форекс тржиштима већ неко време.

Форекс хеџ фондови користе обједињене ресурсе великог броја инвеститора као и броја финансијских стратегија да их заузврат зараде. Хеџ фондови су отворени одређеном броју инвеститора а почетна инвестиција је релчативно велика; „лок-ап (енг. lock-up) период је једна година, са ограниченим могућностима узастопних повлачења новца у регуларним интервалима који могу бити раздвојени до две године, тако да је ово дефинитивно дугорочна инвестиција. Њих контролишу професионални менаџери који добијају проценат од зараде уз додатак њихове таксе да изврше подстицање њихових добрих перфомранси и иновативног приступа стратегијама.

Тржишно-неутралне стратегије сунајжељеније стратегије за многе хеџ фондове, јер се оне посматрају као да су у стању да профитирају под било којим условима. Способност да се искористи моменат било ког тржишта не треба бити прецењена. Сигурно је предност уколико сте у стању да прибавите подцењену валуту или да се одлободите прецењене врло брзо, док комбинација дугих и кратких позиција помаже у управљању ризиком и чувању „бете“ што је ближе могуће 0. треба рећи да је генерално теже ослободити се прецењене валуте него ли набавити потцењену, услед природе тржишта.

Глобалне макро стратегије користе предности промена великих размера на финансијском тржишту. Главна карактеристика глобалних макро стратегија је ослањање на главне трендове као и њихово обилато коришћење роба или опција. Форекс хеџ фондови који користе глобалну макро стратегију држе своје краткорочне и дугоцрочне позиције базиране на макроекономским принципима, укључујући стање економије и економске погледе целих земаља – и на основи тога заснивају своје кације. На пример, уколико хеџ фонд менаџер мисли да ће британска економија ући у рецесију, он/она ће урадити све што може да прода своје позиције у британским фунтама. Или уколико верују да ће швајцарска економија просперирати у блиској будућности, они могу да заузму дугу позицију према швајцарским францима.

Када су у питању инвестиције, хеџ фондови су постали споствена категорија. У сваком случају, они који планирају да инвестирају у хеџ фондовима треба да се упознају са свим његовим ризицима, аспектима и стратегијама пре него што му се посвете. Увек имајте на уму да се потенцијал хеџ фонда за профит поклапа са ризиком који укључује.