Насупрот растућој величини и потенцијалу, форекс тржишта су нека врста „непознате земље“ за малопродајне трговце и општу јавност. Пре него што је настанак интернет трговине променио све, форекс тржишта у свету су била фокусирана да поново заузму своје место, док су тржишта деоница, опција и фјучерса суверено владала. Заправо, мало тржишта осим великих банака, хеџ фондова или других великих играча на финансијским тржиштима се уопште потрудило да се упусти у пословање са овом великом непознаницом. У сваком случају, сада када дух више није у лампи, можда је одбра идеја анализирати неке велике разлике између форекс и других тржишта.
Главне разлике
Прва разлика је она најочигледнија: на форекс тржиштима, трговци не раде са хартијама од вредности, робама или добрима; они тргују новцем за новац, једном валутом за другу. Чак и размена, тј. берза, није физичка – никада није ни била, све се ради путем компјутера. Тржиште је у потпуности спекулативно, док на другим тржиштима, спекулисање је много мањи део једначине. Једна од основних покретачких снага иза форекс тржишта од самог почетка је била он апрактична: потреба за међународним финансијским играчима (као што су велике банке, корпорације и слично) да константно размењују валуте и задовоље своје дневне потребе: издавање зајмова, давање плата, набавка сирових материјала, надавка и добра итд. Како би то урадили у страној земљи, потребан Вам је стабилан извор свеже валуте која спремна и доступна, а форекс онда долази да спаси ствар. Идеја да се дође до профита из ових подухвата је дошла (много) касније. Данас, ове „основне потребе“ чине око 20% укупног износа форекс трговине – остатак је спекулативно трговање чији је једини циљ да се добије профит.
Друга ствар која раздваја форекс тржишта је та да се ниакда не тргује само предметом трговине (и.е. валута), већ када је упарено са (или наспрам) другом валутом. Ови валутни парови су сачињени од кратких и дугих валута, кратке су оне које Ви дајте а дуге су оне које примат заузврат. Друга тржишта „упарују“ своје објекте и влуту.
Коначно
Форекс тржишта нису ни изблиза регулисана као друга тржишта. Док мањак регулативе значи мање бирократије и више профита, нема централне контроле тако да је целокупна трговина базирана на кредитним уговорима, што значи: нема гаранција, нема арбитраже приликом решавања спорова, нема клириншких завода – тако да треба да будете пажљиви тамо. Како ово уопште ради? Форекс тржишта су саморегулисана, што заправо функционише изненађујуће добро, јер главни играчи типично зависе једни од других и надгледају све друге. Мањак регулативе такође омогућава ствари које не омогућавају друга тржишта: нема забране краткорочне продаје, нема ограничења Ваше позиције (ограничени сте само својим капиталом), нема несносних правила малих повећања, нема казне за инсајдерско трговање итд. Без обзира да ли је ово добра ствар или не у потпуности је на Вама да одлучите.