Gde investirati? Gde investirati u Srbiji? Kako zaobići stanje u kome se nalazi ekonomija i društvo u celini? Kako se nositi sa velikim igračima? Da li i kako ulagati u zlato, devize ili akcije? Konačno, kako izvući pozamašnu sumu novca iz te investicije?
Kako pametno ulagati novac?
Uz ovo ide i pitanje gde investirati novac u Srbiji? Prvenstveno, iako živite u to ne znači da i investicija mora biti u istoj zemlji. Kako pametno ulagati novac? Neki od najuspešnijih investitora na svetu ulažu u poslove gde je zarada na svetskom nivou. To ne znači da suma mora biti šestocifrena.
Uzmimo na primer Bendžamina Grejema i njegovog štićenika, Vorena Bafeta. Ako neko zna kako investirati novac, to bi trebalo biti njih dvojica.
Dakle, u čemu je tajna njihovog uspeha? Koje to tajne kriju?
Tajna # 1: Uvek imajte rezervni položaj
Osim po svom nekadašnjem štićeniku koji danas vlada svetskim berzama, “Dekan Vol Strita” Bendžamin Grejem je poznat i po raznim teorijama i konceptima investicionih tehnika koje se primenjuju i dan-danas. Jedna od njih je i čuvena “Margin of Safety”. Ukoliko se odlučite da poštujete ovaj princip, vaša zarada dobija na većoj sigurnosti. Ovde nije bitno “gde investirati” već “kada”.
Primenom ovog koncepta, investitor ulaže novac samo u slučaju da je tržišna cena u značajnoj meri ispod realne cene akcija, valutnih parova, zlata ili čega već. Poenta je u tome da će tržište u takvoj situaciji da izvrši korekciju i da će zarada biti ostvarena uz minimalan rizik. Naravno, “realna cena” je relativan pojam i vi ste ti koji morate da je procenite. Uz par početnih grešaka i praktičnog iskustva, to se da savladati.
Pročitati: The Intelligent Investor – Benjamin Graham
Imajte u vidu da uspeh nije 100% zagarantovan. Pravilna primena investitoru ostavlja dovoljno prostora za grešku u proceni. Obično se ulaže kada tržišna cena padne na nivo od 90% od onoga što vi smatrate realnom cenom. Svaki investitor je računa na sopstveni način, te ovde ne postoji univerzalnost.
Mi smo ga nazvali rezervnim položajem, a Grejem je “Margin of Safety” osmislio kako bi se zaštitio od grešaka u proceni i kako bi profitirao čak i kada nije 100% u pravu.
On je pre svega ulagao u akcije, i zagovarao način investiranja koji nalaže ograničeni rizik umesto hazarderskog pristupa koji mnogi ljudi radije praktikuju. Međutim, ovi isti principi važe za sva finansijska tržišta, pa tako i za forex recimo. Najvažniju lekciju koju treba izvući ovde je temeljnost u analizi i uzdržanost kod davanja procene.
Tajna # 2: Tržište je iracionalno
Grejem je imao običaj da ilustruje prirodu finansijskog tržišta uz pomoć svog imaginarnog prijatelja po imenu Mister Market (Mr. Market). On je poslovni partner koji svakoga dana dolazi kod vas i traži da otkupi vaš udeo u zajedničkoj firmi.
Ipak, Mister Market nije racionalan lik i ne vodi se istom logikom kao obični ljudi. Jednog dana će vam ponuditi uvredljivo nisku cifru, a već sutradan ta cifra može porasti do nerealno visokog nivoa. I mada nikada ne znate koju će vam cifru ponuditi tog dana, možete slobodno da mu kažete da se gubi, jer znate da će doći i sutra. Kao što je dolazio i juče i svakoga dana pre toga.
Obični investitor ima tu privilegiju da ga ignoriše ako mu cena nije po volji. Ključna prednost je ono na čemu se zasniva najveća tajna uspeha ljudi poput Vorena Bafeta i Bena Grejema. Za njih, “gde investirati” postaje “da li investirati ili ne”. Oni investiraju samo kada im analize garantuju siguran profit. U kombinaciji sa rezervnim položajem, dolazimo u situaciju gde će profit biti toliki da lako pokrije kratkoročne gubitke koji su nastali.
Iracionalna priroda tržišta znači da će Mister Market kad-tad ponuditi nerealno visoku cifru da ponudu jednostavno nećete moći da odbijete, tako da samo treba da je sačekate i iskoristite. I da ograničite rizik u međuvremenu.
Bafet i Grejem su izgradili karijeru kupujući u tim iracionalnim trenucima, po niskim cenama i prodajući u ništa manje racionalnim trenucima po nerealno cenama. Čekaju da vrednost padne na 50% od realne da krenu da kupuju, pa onda prodaju kada cena skoči nazad na “realnu” vrednost. Sve ostalo je čista matematika. Danas je ta margina daleko manja, ali logika i dalje stoji.
Tajna # 3: Tipovi investitora
Ben Grejem je imao još jednog, poslednjeg keca u rukavu – poznavao je psihologiju tržišta. Drugim rečima, znao je ljude koji trguju na berzi.
Bio je jako uspešan u tome, a Bafet je nastavio i doveo proces skoro do savršenstva. Grejem je iz ličnog iskustva znao šta strah i pohlepa mogu da urade od tržišta. Bio je svedok kraha berze iz 1929. i na tim iskustvima je u kasnijoj karijeri izgradio reputaciju inovatora i jednog od najvećih autoriteta svog vremena. Bar kad je investiranje u pitanju.
Pročitati: How to Win Friends & Influence People – Dale Carnegie
Bafet će kasnije izgraditi svoj pristup investiranju i dati mu svoj lični pečat, za razliku od svog učitelja Grejema koji je birao investicije samo na osnovu brojki. Što se Grejema tiče, bio je imun na strah i pohlepu kad je investicija u pitanju. Onog trenutka kad zarada dostigne predviđeni nivo, on bi se povukao, unovčio i planirao sledeću.
Bafet, s druge strane, ne voli spoljašnja ograničenja po pitanju vremena. On je spreman da svoje pozicije drži otvorenim onoliko koliko je to neophodno. I u jednom i u drugom slučaju, sve se svodi na rizik i dobit, pa tako i dan-danas razlikujemo investitore i špekulante, kao i aktivne i pasivne investicije.
Investitori i špekulanti
U najkraćim crtama, razlika između investitora i špekulanta je u količini rizika koju su spremni da preuzmu. Špekulacija je toliko rizična da je mnogi ljudi porede sa kockanjem. Investicija nosi strogo kalkulisane rizike, ali uz daleko realističnija obećanja zarade. Špekulant igra na visinu zarade, kalkulišući da će profit biti dovoljan da pokrije sve gubitke koje je u međuvremenu nanizao, pa i da obezbedi lepu zaradu. S druge strane, investitor gleda na verovatnoću uspeha svake investicije, čak i ako je zarada minimalna. Sve dok je u plusu, on je srećan.
S druge strane, nisu ni svi investitori isti. Jedni zagovaraju aktivan pristup investiranju, oslanjajući se na veliki broj transakcija kako bi ostvarili zaradu, dok drugi preferiraju suprotan pristup. Prvobitno pitanje “gde investirati i kako” se svodi na kvalitet i kvantitet.
Aktivni i pasivni investitori
Aktivno investiranje podrazumeva da je investitor u svakom trenutku u toku sa razvojem situacije na tržištu i to za svaku investiciju pojedinačno. Dobra strana je što mu nudi ogroman stepen kontrole kao i mogućnost da direktno utiče na razvoj događaja u onoj meri u kojoj je to moguće. Naravno, ako imate jednu ili dve investicije, ovo deluje izvodljivo Ali što više otvorenih pozicija imate na tržištu, aktivni pristup postaje sve manje realan.
Nije moguće da jedna osoba vodi računa o ogromnom broju investicija, pa aktivni pristup investiranju automatski limitira broj investicija. Samim tim i zaradu koju je moguće ostvariti u određenom vremenskom roku. Aktivni investitori se zbog toga retko upuštaju u bilo koje investicije osim kratkoročnih.
Pogledati: Kako Mark Kjuban održava produktivnost
Pasivni investitor smatra da je pametnije da ograniči broj transakcija na minimum i igra igru brojeva. To je inače i pouka celog ovog teksta i tajna uspeha nekih od najuspešnijih investitora današnjice. Dok se aktivni investitor trka s vremenom i takmiči protiv tržišta, njegov pasivni takmac pušta vreme i tržište da rade za njega. On zna da se neće obogatiti nabrzaka i da nema ništa preko noći, ali kada dovoljno noći bude prošlo…
Njegove investicije su pravljene da traju. On nema precizno definisan cilj, a i kad bi imao, ne bi imao zacrtan vremenski rok da ga ostvari. Njegova pretpostavka je da sve jednom dođe na svoje i da tržište kad-tad mora postati pozitivno, makar mu trebale godine da dođe tu gde treba.
Međutim, pasivna investicija ima i loših strana. To nije samo igra brojeva; to je i igra živaca, pogotovo u današnje vreme. Pasivno investiranje je nekada iziskivalo neljudsku količinu vremena i truda koju je valjalo uložiti u preciznu analizu i predviđanje kako će tržište izgledati za par meseci, godina ili čak decenija. Danas su prognoze tog tipa dostupne širokoj javnosti, i smatraju se relativno pouzdanim –svakako pouzdanijim od onoga što aktivni investitori imaju na raspolaganju.
Pogledati: Prvi posao Ričarda Brensona
Tako da su najveći nedostaci koji muče pasivne investitore živci kao i broj investicija. Istina, njih ne brine pitanje gde investirati niti koliko investicija mogu fizički da iznesu, ali broj pozicija koje mogu da drže otvorenim kao i količina kapitala kojim raspolažu za investiranje su sve samo ne beskonačni. Pasivno investiranje nije imuno na probleme sa kojima se susreću i ljudi koji praktikuju aktivno investiranje, već se razlikuju u pogledu pristupa tim istim problemima.
Na kraju krajeva, sve zavisi od toga kakav ste vi investitor i koji su vaši planovi. Da li vas u većoj meri motiviše brza i velika zarada ili želite da pravite karijeru? Ako smatrate da je špekulisanje vredno vašeg vremena i novca, i mislite da će vam se isplatiti, niko vas u tome ne može sprečiti. Samo ne recite da vas nismo upozorili. U suprotnom, evo nekih predloga za investicije u Srbiji.
Gde investirati novac u Srbiji?
Mišljenja smo da je mnogo bolje da vam damo nekoliko korisnih primera ljudi koju su odlučili da investiraju u Srbiji i koji su tu investiciju uspeli da unovče. Imajte i vidu da ovo nisu milioneri, niti ljudi koju su lagano stigli do para. Mi ne verujemo u to.
Primeri koji slede su preduzetnici koji su uspešno unovčili svoje znanje ili svoju strast. Uz dobru organizaciju, strpljenje i ozbiljan rad, ovde priče su po svemu sudeći realnost. Ono postoje!
- Priča o mobilnoj aplikaciji Madbarz
- Poslovni poduhvat u poljoprivredi
- Problem koji je promenio život
