валута

У модерним економијама, валута са малом вредношћу се сматра погодном због низа разлога, макар са становишта великих послова. Слаба валута значи јефтинија добра, мање трошкове производње и свеукупни економски раст. Као резултат овога, многе земље намерно и стратешки смањују вредност својих валута. Међутим, уколико довољно земаља проба да се извуче из тога у исто време, избија рат валута.

Рат валута

Током ратова валута, земље покушавају да стекну предност у односу на друге и тако добијупрвенство на међународним тржиштима. Оне наизменично смањују вредности својих валута све више и више, без опреза у вези трошкова и често такође тако проузрокују финансијску штету трећим странама. Са ведрије стране, локални потрошачи су „охрабрени“ да потраже домаће алтернативе насупрот увезених добара. Са друге стране, продуктивност је сведена на смањивање, посебно у гранама које се ослањају на увоз, који је спутан – сирови материјали, технологије, алатке итд. је теже набавити.

Због ових разлога, веома је битно да се обезвређивање курса повери у праве руке. Обично те „руке“ припадају централној банци дате земље. Она прави и спроводи стратегију кроз квантитативно олакшање и промену девизних курсева.

Како смањење вредности сопственог новца може бити погодно за економију земље?

Па логика је једноставна: што више вредности валута изгуби, конкурентнији ће бити производи земље на отвореном тржишту. Ово повећава извоз док смањује увоз; потражња запроизводима земље у иностранству расте, а такође и производња – да не помињемо БДП. У теорији, економски бум треба да изјдначи негативне аспекте – обични људи имају мању куповну моћ, краткорочно опадање животног стандарда, и цела скупина других последица. Најгоре је, када једна или две земље застране, оне могу да отпочну ланчану реакцију, тако да чине да руке других земаља остану конкурентне, а што на крају ескалира у потпуни рат валута, што на крају може да поништи сав напредак који су тежили да остваре.

Негативни ефекти

Упркос вештачким подстицајима, укупна продуктивност може да посрне услед неколико фактора, немотивисана радна снага је најмањи међу њима. Након почетног напретка, будућа трговина је често закочена новим мерама и прописима који нису постојали пре почетка рата валута. Чак и најбољи план може да крене наопако. Без обзира на ниво контроле и надгледања, девалуација валуте понекад једноставно измакне контроли, и проузрокује хиперинфлацију у проценитма који се мере хиљадама и десетинама хиљада. Ефекти хиперинфлације су добро познати и забележени. Примери су бројни: Северна Кореја 2009-2011, Југославија и Зимбабве током деведесетих година прошлог века, Сингапур и Мађарска омдах након Другог светског рата, Кина у касним четрдесетим годинама прошлог века итд.

Ратови валута

Можда ј енајгора последица у нарушеном поверењу између нација. Стране инвестиције су тешко отежане – нарушено поверење, хеџинг трошкови, нестабилна репутација валуа, шта год пожелите. Сви ови фактори говоре много о многобројним лошим странама ратова валута.

Амерички долар

Амерички долар је данас накоришћенија валута у свету. Доалр је званична валута у САД од 1792., такође се користи и као де факто валута у многим мањим државама – Еквадор, Зимбабве, Панама итд., а то је такође и најраспрострањенија „сидро“ валута на финансијским тржиштима. Када говоримо већ о овоме, аналитичари и коментатори често користе термин „слаб“ и „јак“ у вези са одређеним валутама – обично за амерички долар.

Јак или слаб?

Термини јак долар и слаб долар се користе да опишу стање америчког долара у поређењу са другим валутама. Када је долар јак, он се повећава у вредности у поређењу са другим валутама, док слаб долар значи да његова вредност опада. Обоје имају своје мане и предности, али ово умногоме зависи од нечије перспективе.

На пример, јак долар значи да су извезена добра (роба извезена у САД) јефтинија, док су она направљена у САД скупља. Слично, слаб долар значи да су САД добра приступачнија, што им даје више моћи приликом будућих преговарања. У исто време, роба увезена у САД је мање конкурентна у поређењу са домаћим производима.

Са јаким доларом, фирме које нису из САД а раде у САД или раде са фирмама из САД ће зарадити новац, док ће те исте компаније из САД имати право да добију битку да извезу своја добра и сулуге вани. Уколико је супротно тачно (амерички долар слаби), ситуација је обрнута: фирме које су са седиштем у САД ће бити много више конкурентне услед мањих трошкова (производња и слично) док ће друге компаније и подухвати морати да се жестоко изборе да задрже своје клијенте у САД.

Међутим, немају само велика корпорацијска тела имају улогу у јачини америчке валуте. Обични људи осећају последице. На пример, јак долар подразумева да ће грађани видети раст животног стандарда (и не само они, већ сви који су плаћени у америчким доларима). Они ће бити у стању да приуште више добара – надамо се – бољи квалитет живота јер се повећава вредност примања. Уколико оду на путовање у иностранство, и имају вреднију валуту у својим џеповима, то може да направи разлику у искуству које ће имати. У исто време, док САД туристи профитирају, туризам унутар САД трпи, јер мање људи може да приушти да оде тамо и потроши свој мукотрпно зарађени новац. Уколико је амерички долар слаб, ситуација је обрнута.

Закључак

Све у свему, мало је разлога за бригу. Према економској теорији, валутне флуктуације и врхови имају тенденцију да се изравњају понекад, јер понуда јефтиних добара чини да се потражња повећа, а потрађња покреће цене – и обратно. Јак долар је одличан уколико сте плаћени у америчким доларима или послујете са америчким компанијама; али не толико одлично уколико нисте плаћени у америчкој валути (посебно уколико морате да живите или путујете тамо). Америчке компаније које послују вани такође трпе услед растућих трошкова и мањак простора за трговање на страним трзиштима.